Da je neko te septembarske noći 1895. godine prolazio nadomak Lakića, ¨umom pored potoka ispod kuće Arandjela Lakića, video bi stra¨an prizor! Aleksa Lakić stoji pored vatre, izbezumljeno galami na jednog, sa rukama unazad za drvo vezanog dečaka, golog do pojasa i bosog, samo u gaćama, i sa maramom naguranom u usta! Iza njega sedi jedna vezana devojka, duge crne kose, u beloj, prljavoj i iscepanoj haljini, sa krpom zapu¨enim ustima i razrogačenim očima, koprca se, bezuspe¨no poku¨avajući da se oslobodi vezova!
Ali, niko nije prolazio ¨umom, i niko to nije video, jedino se iz neke daljine čuo demonski smeh neke ¸ene, ili je to samo vetar, hučući kroz ¨umu, učinio da to tako zvuči!
Ali, niko nije prolazio ¨umom, i niko to nije video, jedino se iz neke daljine čuo demonski smeh neke ¸ene, ili je to samo vetar, hučući kroz ¨umu, učinio da to tako zvuči!
Keywords:
lazar janic, oni su ovde sa nama
Posts and Comments
